Izotop i Kemijski simboli

Prečaci: Razlike, Sličnosti, Jaccard Sličnost koeficijent, Reference.

Razlika između Izotop i Kemijski simboli

Izotop vs. Kemijski simboli

atomskoj jezgri. S lijeva na desno: procijum 1H je bez neutrona, deuterij 2H s jednim neutronom i tricij 3H s dva neutrona. atomskih jezgri. Fotografska ploča koju je snimio Joseph John Thomson, a u desnom donjem kutu pokazuje oznake udaraca izotopa neona: 20Ne i 22Ne. Dempsterov maseni spektrometar iz 1918. Rutherfordov model atoma. nm. Izotop (grč. isos: isti, topos: mjesto) je atom istoga kemijskog elementa (isti atomski broj Z) koji se međusobno razlikuje po broju neutrona u atomskoj jezgri, pa prema tome i po masenome broju, odnosno masi. Kemijski simboli su dogovoreni međunarodni znakovi za kemijske elemente.

Ajnštajnij

Element je nazvan u čast Alberta Einsteina.

Ajnštajnij i Izotop · Ajnštajnij i Kemijski simboli · Vidi više »

Aktinij

Francuski kemičar André-Louis Debierne najavio je otkriće novog elementa 1899.

Aktinij i Izotop · Aktinij i Kemijski simboli · Vidi više »

Aluminij

Aluminat je naziv za aluminij u anionskom kompleksu.

Aluminij i Izotop · Aluminij i Kemijski simboli · Vidi više »

Americij

Ime je dobio po dvjema Amerikama, Južnoj i Sjevernoj, u analogiji s europijem.

Americij i Izotop · Americij i Kemijski simboli · Vidi više »

Antimon

*Antimon su poznavali još stari Egipćani 2500.

Antimon i Izotop · Antimon i Kemijski simboli · Vidi više »

Argon

Netoksičan je plemeniti plin bez boje, okusa i mirisa.

Argon i Izotop · Argon i Kemijski simboli · Vidi više »

Arsen

Arsen je polumetal, element 15.

Arsen i Izotop · Arsen i Kemijski simboli · Vidi više »

Astat

Astat su 1940. godine otkrili Emilio Gino Segre, Dale R. Corson i K. R. MacKenzie (SAD).

Astat i Izotop · Astat i Kemijski simboli · Vidi više »

Atom

Stilizirani prikaz atoma litija. nm. atomske orbitale na različitim energetskim razinama. Svjetlija područja pokazuju mjesta gdje se elektron najvjerojatnije može naći. Crookesova cijev (2 pogleda): na svjetlu i u tami. Elektroni putuju ravno s lijeve strane gdje je katoda, na desnu stranu gdje je anoda (žica na dnu cijevi desno). Kao dokaz struje elektrona postavljen je Malteški križ koji baca sjenu na desnu stranu cijevi. Vrijeme poluraspada radioaktivnih izotopa ili radionuklida. Treba zapaziti da se teoretska linija za stabilne isotope ''Z''.

Atom i Izotop · Atom i Kemijski simboli · Vidi više »

Bakar

Kuprat je naziv za bakar u anionskom kompleksu.

Bakar i Izotop · Bakar i Kemijski simboli · Vidi više »

Barij

Barij (od grčke riječi baris, što znači težak) je srebrnasti, mekani zemnoalkalijski metal kemijski sličan kalciju, ali od njega reaktivniji.

Barij i Izotop · Barij i Kemijski simboli · Vidi više »

Berilij

Berilij je dvovalentan, u prirodi se može naći samo u spoju s drugim elementima, u mineralima.

Berilij i Izotop · Berilij i Kemijski simboli · Vidi više »

Berkelij

Ime je dobio po gradu Berkeleyju u Kaliforniji, gdje se nalazi laboratorij za radijaciju Berkeleyjevskoga sveučilišta – Nacionalni laboratorij Lawrencea Berkeleyja, gdje je element otkriven u prosincu 1949.

Berkelij i Izotop · Berkelij i Kemijski simboli · Vidi više »

Bizmut

Bizmut (novol. bisemutum 2O3).

Bizmut i Izotop · Bizmut i Kemijski simboli · Vidi više »

Borij

Nobelovac Niels Bohr dijeli ime s ovim elementom.

Borij i Izotop · Borij i Kemijski simboli · Vidi više »

Brom

Ime mu dolazi od grčke riječi "bromos" što znači smrad.

Brom i Izotop · Brom i Kemijski simboli · Vidi više »

Cerij

Cerij ili cerDraško Koričančić, ur., Ivan B. Zoch i Josip Mencin, gl.

Cerij i Izotop · Cerij i Kemijski simboli · Vidi više »

Cezij

Cezij Raspadanje cezija-137 To je meki, srebrno zlatni alkalijski metal, s talištem na 28 °C, što ga čini jednim od pet metala elemenata koji su tekući na sobnim temperaturama.

Cezij i Izotop · Cezij i Kemijski simboli · Vidi više »

Cink

Cink je kemijski element 12.

Cink i Izotop · Cink i Kemijski simboli · Vidi više »

Cirkonij

Cirkonij je čeličnosiv, mekan, rastezljiv i kovak metal visokog sjaja.

Cirkonij i Izotop · Cirkonij i Kemijski simboli · Vidi više »

Darmštatij

Ime je dobio po gradu gdje je istraživan Darmstadtu.

Darmštatij i Izotop · Darmštatij i Kemijski simboli · Vidi više »

Disprozij

Disprozij je 1886. godine otkrio Paul Emile Lecoq de Boisbaudran (Francuska).

Disprozij i Izotop · Disprozij i Kemijski simboli · Vidi više »

Dušik

Dušik (N2) je kemijski inertan plin bez boje, mirisa i okusa.

Dušik i Izotop · Dušik i Kemijski simboli · Vidi više »

Dubnij

Dubnij je dobio ime po mjestu Dubnoj, Rusija jer je tamo prvi put sintetiziran.

Dubnij i Izotop · Dubnij i Kemijski simboli · Vidi više »

Električni naboj

električnog polja koje okružuje pozitivni (crveno) i negativni (plavo) električni naboj. katodu i putuje nadesno gdje je anoda (žica na dnu cijevi). Elektroni bivaju toliko ubrzani da se nastavljaju gibati i nakon anode dok ne udare u fluorescentni zaslon. Kao dokaz struje elektrona postavljen je Malteški križ koji na zaslonu stvara sjenu. elektrostatičke sile odbijaju, a naboji suprotnog predznaka privlače. električnog polja između dva točkasta naboja. Za pozitivni naboj se uzima da je izvor polja (silnice iz njega izlaze), a za negativni da je njegov ponor. Električni naboj ili količina elektriciteta (oznaka q ili Q) je fizikalna veličina koja opisuje temeljno svojstvo čestica koje uzajamno djeluju električnim silama.

Električni naboj i Izotop · Električni naboj i Kemijski simboli · Vidi više »

Erbij

Erbij je 1843. godine otkrio Carl Gustaf Mosander (Švedska).

Erbij i Izotop · Erbij i Kemijski simboli · Vidi više »

Europij

Ime je dobio po kontinentu Europi, a simbol mu je isti kao kratica Europske unije.

Europij i Izotop · Europij i Kemijski simboli · Vidi više »

Fermij

Talijanski znanstvenik Enrico Fermi dijeli ime s ovim elementom.

Fermij i Izotop · Fermij i Kemijski simboli · Vidi više »

Flerovij

Bez opisa.

Flerovij i Izotop · Flerovij i Kemijski simboli · Vidi više »

Fluor

Fluor je vrlo reaktivan - što je tipično za elemente njegove skupine, ali on je najžešći.

Fluor i Izotop · Fluor i Kemijski simboli · Vidi više »

Fosfor

Fosfor je pri sobnoj temperaturi kruta tvar.

Fosfor i Izotop · Fosfor i Kemijski simboli · Vidi više »

Francij

Ima najnižu elektronegativnost od svih poznatih elemenata, a drugi je najrjeđi od prirodnih elemenata (nakon astata).

Francij i Izotop · Francij i Kemijski simboli · Vidi više »

Gadolinij

Gadolinij je 1880. godine otkrio Jean de Marignac (Francuska).

Gadolinij i Izotop · Gadolinij i Kemijski simboli · Vidi više »

Galij

Galij je ime dobio po rimskoj provinciji Galiji, koja je zauzimala područja današnje Belgije i Luksemburga, kao i dijelove Francuske, Italije, Nizozemske, Švicarske i Njemačke.

Galij i Izotop · Galij i Kemijski simboli · Vidi više »

Germanij

Germanij je sivobijel, jako krhak polumetal.

Germanij i Izotop · Germanij i Kemijski simboli · Vidi više »

Hafnij

To je metal visokog srebrnog sjaja otporan na koroziju.

Hafnij i Izotop · Hafnij i Kemijski simboli · Vidi više »

Hasij

Element je prvi put sinteziran u Darmstadtu 1984.

Hasij i Izotop · Hasij i Kemijski simboli · Vidi više »

Helij

Sunce), otkrio je Pierre Janssen 1868. godine, kada je tijekom potpune pomrčine Sunca spektografskim isptivanjem kromosfere, gdje ga ima u velikim količinama, otkrio posebnu emisijsku liniju.

Helij i Izotop · Helij i Kemijski simboli · Vidi više »

Holmij

Holmij je 1879. godine otkrio Per Teodore Cleve (Švedska).

Holmij i Izotop · Holmij i Kemijski simboli · Vidi više »

Indij

Ime je dobio po boji indigo.

Indij i Izotop · Indij i Kemijski simboli · Vidi više »

Ion

Ion je čestica – atom ili skupina atoma, npr.

Ion i Izotop · Ion i Kemijski simboli · Vidi više »

Iridij

Iridij je vrlo rijedak u Zemljinoj kori.

Iridij i Izotop · Iridij i Kemijski simboli · Vidi više »

Iterbij

Iterbij je 1878. godine otkrio Jean de Marignac (Francuska).

Iterbij i Izotop · Iterbij i Kemijski simboli · Vidi više »

Itrij

Itrij (Y, latinski ytrium) je metal IIIB i atomskog broja 39.

Itrij i Izotop · Itrij i Kemijski simboli · Vidi više »

Jod

Kristali joda Kao plin jod je ljubičaste boje Angiografski snimak Štitna žlijezda Računalna tomografija Jod je kemijski element koji se prvenstveno koristi u prehrani.

Izotop i Jod · Jod i Kemijski simboli · Vidi više »

Kadmij

Kadmij je srebrnobijel, mekan metal, može se rezati nožem, izvlačiti u žice i kovati u listiće.

Izotop i Kadmij · Kadmij i Kemijski simboli · Vidi više »

Kalcij

Vapnik stari hrvatski naziv za kalcij.

Izotop i Kalcij · Kalcij i Kemijski simboli · Vidi više »

Kalifornij

Ime je dobio po američkoj saveznoj državi Kaliforniji.

Izotop i Kalifornij · Kalifornij i Kemijski simboli · Vidi više »

Kalij

Kalij (lužik je stari hrvatski naziv za kalij) je kemijski element iz skupine alkalijskih elemenata, sedmi po zastupljenosti u Zemljinoj kori.

Izotop i Kalij · Kalij i Kemijski simboli · Vidi više »

Kemijski element

Kemijski element je skup svih istovrsnih atoma u prirodi (svemiru), koji u jezgri imaju isti broj protona, Kemijski elementi mogu imati više izotopa, dakle kemijski element je skup atoma jednog ili više izotopa.

Izotop i Kemijski element · Kemijski element i Kemijski simboli · Vidi više »

Kirij

Ovaj element dijeli ime s bračnim parom Curie, Marie i Pierreom.

Izotop i Kirij · Kemijski simboli i Kirij · Vidi više »

Kisik

Na sobnoj temperaturi kisik je bezbojan plin, bez okusa i mirisa, teži od zraka.

Izotop i Kisik · Kemijski simboli i Kisik · Vidi više »

Klor

Hrvatski naziv za klor je solik, a skovao ga je Bogoslav Šulek.

Izotop i Klor · Kemijski simboli i Klor · Vidi više »

Kobalt

Kobalt je čeličnosive boje, vrlo tvrd, žilav, feromagnetičan i otrovan metal.

Izotop i Kobalt · Kemijski simboli i Kobalt · Vidi više »

Kopernicij

Kopernicij su u veljači 1996. godine otkrili S. Hofmann i suradnici iz GSI (Gesellschaft für Schwerionenforschung), Darmstadt (Njemačka).

Izotop i Kopernicij · Kemijski simboli i Kopernicij · Vidi više »

Kositar

Kositar (od grč. naziva za mineral kasiterit; kassiteros) je srebrnobijela, veoma sjajna, elastična i mekana (tako reći plastična) kovina, niska tališta i visoka vrelišta.

Izotop i Kositar · Kemijski simboli i Kositar · Vidi više »

Kripton

Kripton se, kao i ostali plemeniti plinovi (izuzevši radon), može dobiti ukapljivanjem i frakcijskom destilacijom zraka ili selektivnom adsorpcijom na aktivnom ugljenu.

Izotop i Kripton · Kemijski simboli i Kripton · Vidi više »

Krom

Krom (Cr) je otkrio 1791.

Izotop i Krom · Kemijski simboli i Krom · Vidi više »

Ksenon

Ksenon su 1898.

Izotop i Ksenon · Kemijski simboli i Ksenon · Vidi više »

Lantan

Lantan je 1839. godine otkrio Šveđanin Carl Gustaf Mosander.

Izotop i Lantan · Kemijski simboli i Lantan · Vidi više »

Latinski jezik

Biblija iz 1407. godine pisana na latinskom jeziku Latinski jezik (ISO 639-3: lat) jest izumrli jezik koji pripada skupini italskih jezika i predak svih današnjih romanskih jezika.

Izotop i Latinski jezik · Kemijski simboli i Latinski jezik · Vidi više »

Litij

kamen) otkrio je Johan Arfwedson 1817. godine, a prvi ga je u elementarnom stanju izolirao William Thomas Brande, elektrolizirajući talinu litijevog oksida 1821. godine.

Izotop i Litij · Kemijski simboli i Litij · Vidi više »

Lorensij

Ime je dobio po nobelovcu E. O. Lawrenceu, izumitelju ciklotrona.

Izotop i Lorensij · Kemijski simboli i Lorensij · Vidi više »

Lutecij

Srebrnosive je boje i na zraku je relativno stabilan.

Izotop i Lutecij · Kemijski simboli i Lutecij · Vidi više »

Magnezij

Hrvatski stari naziv za magnezij je gorčik.

Izotop i Magnezij · Kemijski simboli i Magnezij · Vidi više »

Majtnerij

Element je nazvan u čast austrijske fizičarke Lise Meitner.

Izotop i Majtnerij · Kemijski simboli i Majtnerij · Vidi više »

Mangan

Mangan je kemijski element 7.

Izotop i Mangan · Kemijski simboli i Mangan · Vidi više »

Mendelevij

Mendelevij je umjetno dobiven transuranijski element iz skupine aktinida (aktinoida).

Izotop i Mendelevij · Kemijski simboli i Mendelevij · Vidi više »

Molekula

Dio molekule DNK. vode, molekulske formule H2O. bibcode.

Izotop i Molekula · Kemijski simboli i Molekula · Vidi više »

Molibden

Molibden je srebrnobijeli metal, visokoga tališta, velike čvrstoće, tvrd, dobro toplinske i električne vodljivosti.

Izotop i Molibden · Kemijski simboli i Molibden · Vidi više »

Natrij

Sodik je stari hrvatski naziv za natrij.

Izotop i Natrij · Kemijski simboli i Natrij · Vidi više »

Neodimij

Neodimij je 1885. godine otkrio Carl F. Auer von Welsbach (Austrija).

Izotop i Neodimij · Kemijski simboli i Neodimij · Vidi više »

Neon

Neon su 1898. godine otkrili britanski kemičari Sir William Ramsay i Morris Travers.

Izotop i Neon · Kemijski simboli i Neon · Vidi više »

Neptunij

Ime je dobio po planetu Neptunu.

Izotop i Neptunij · Kemijski simboli i Neptunij · Vidi više »

Nikal

Nikal je kemijski element 10.

Izotop i Nikal · Kemijski simboli i Nikal · Vidi više »

Niobij

Niobij je metal svijetlosive boje, mekan i kovak.

Izotop i Niobij · Kemijski simboli i Niobij · Vidi više »

Nobelij

Ime je dobio po švedskom kemičaru, otkrivaču dinamita i osnivaču Nobelove nagrade Alfredu Nobelu.

Izotop i Nobelij · Kemijski simboli i Nobelij · Vidi više »

Olovo (element)

Olovo je srebrnoplav do modrikastosiv sjajan metal, na svježem prerezu vrlo sjajan, stajanjem na zraku potamni zbog stvaranja zaštitonoga sloja oksida i karbonata.

Izotop i Olovo (element) · Kemijski simboli i Olovo (element) · Vidi više »

Osmij

Osmij je sivomodar, tvrd metal, visokog tališta.

Izotop i Osmij · Kemijski simboli i Osmij · Vidi više »

Paladij

Paladij je sjajni, sivobijeli kovki i žilavi metal.

Izotop i Paladij · Kemijski simboli i Paladij · Vidi više »

Periodni sustav elemenata

1/12 mase atoma ugljika 12C je danas atomska jedinica mase. Atom vodika je dugo bio atomska jedinica mase. Periodni sustav elemenata je sustavni tablični poredak kemijskih elemenata koji odražava njihovu atomsku građu i sličnost njihovih fizikalnih i kemijskih svojstava.

Izotop i Periodni sustav elemenata · Kemijski simboli i Periodni sustav elemenata · Vidi više »

Platina

Plemenita kovina.

Izotop i Platina · Kemijski simboli i Platina · Vidi više »

Plutonij

Plutonij je srebrno-bijeli metal, koji potamni u dodiru sa zrakom, stvarajući tanki sloj oksida.

Izotop i Plutonij · Kemijski simboli i Plutonij · Vidi više »

Polonij

Polonij je radioaktivni polumetal, kojeg su otkrili 1898. godine Marie i Pierre Curie kao sastojak uranijeve rude smolinca - (uraninita; pehblenda), gdje nastaje radioaktivnim raspadom uranija, iz Joahimova u Češkoj.

Izotop i Polonij · Kemijski simboli i Polonij · Vidi više »

Praseodimij

Praseodimij je 1885. godine otkrio Carl F. Auer von Welsbach (Austrija).

Izotop i Praseodimij · Kemijski simboli i Praseodimij · Vidi više »

Prometij

Ime Prometij izvedeno je iz imena Prometej (grčki heroj).

Izotop i Prometij · Kemijski simboli i Prometij · Vidi više »

Protaktinij

Bez opisa.

Izotop i Protaktinij · Kemijski simboli i Protaktinij · Vidi više »

Raderfordij

Raderfordij (u hrvatskoj literaturi također i pod rutherfordij, neslužbeno u hrvatskom jeziku nazivan kurčatovij, a korišteno je i generičko ime unnilkvadij) dobio je svoje ime po novozelandskom fizičaru Ernestu Rutherfordu.

Izotop i Raderfordij · Kemijski simboli i Raderfordij · Vidi više »

Radij

Radioaktivni je alkalni metal, a nalazi se u sastavu ruda uranija u malim količinama.

Izotop i Radij · Kemijski simboli i Radij · Vidi više »

Radon

Radon je 1900. godine otkrio Friedrich Ernst Dorn (Njemačka).

Izotop i Radon · Kemijski simboli i Radon · Vidi više »

Renij

Renij je jedan od najrjeđih elemenata u prirodi.

Izotop i Renij · Kemijski simboli i Renij · Vidi više »

Rodij

Ime mu dolazi od grčke riječi rhodon što znači ruža.

Izotop i Rodij · Kemijski simboli i Rodij · Vidi više »

Roentgenij

Wilhelm Conrad Röntgen je njemački fizičar po kojemu je ovaj element dobio ime.

Izotop i Roentgenij · Kemijski simboli i Roentgenij · Vidi više »

Rubidij

Mekan je i srebrnobijel metalni element alkalijske skupine.

Izotop i Rubidij · Kemijski simboli i Rubidij · Vidi više »

Rutenij

Rutenij je tvrd, vatrostalni metal bijelosive boje.

Izotop i Rutenij · Kemijski simboli i Rutenij · Vidi više »

Samarij

Samarij je 1879. godine otkrio Paul Emile Lecoq de Boisbaudran (Francuska).

Izotop i Samarij · Kemijski simboli i Samarij · Vidi više »

Selenij

---- Selenij (poznat i kao selen) je nemetal, srodan sumporu i teluriju.

Izotop i Selenij · Kemijski simboli i Selenij · Vidi više »

Siborgij

Siborgij je prethodno nosio ime unnilheksij (Unh).

Izotop i Siborgij · Kemijski simboli i Siborgij · Vidi više »

Silicij

Silicij (lat. silex.

Izotop i Silicij · Kemijski simboli i Silicij · Vidi više »

Skandij

Skandij je srebrnobijeli sjajan, mekan tranzicijski element.

Izotop i Skandij · Kemijski simboli i Skandij · Vidi više »

Srebro

Srebro je bilo poznato još antičkim civilizacijama.

Izotop i Srebro · Kemijski simboli i Srebro · Vidi više »

Stroncij

Stroncij je mekani, srebrnastobijeli metal, koji na zraku poprima žućkastu boju.

Izotop i Stroncij · Kemijski simboli i Stroncij · Vidi više »

Sumpor

Sumpor je na sobnoj temperaturi krutina u finom prahu bez mirisa svijetložute boje.

Izotop i Sumpor · Kemijski simboli i Sumpor · Vidi više »

Talij

Talij je 1861. godine otkrio William Crookes (Engleska).

Izotop i Talij · Kemijski simboli i Talij · Vidi više »

Tantal (element)

To je vrlo tvrdi sivi sjajan metal.

Izotop i Tantal (element) · Kemijski simboli i Tantal (element) · Vidi više »

Tehnecij

Tehnecij je srebrnosiv, radioaktivan metal.

Izotop i Tehnecij · Kemijski simboli i Tehnecij · Vidi više »

Telurij

Telurij je tvar srebrnastosive boje, metalnog sjaja.

Izotop i Telurij · Kemijski simboli i Telurij · Vidi više »

Terbij

Terbij je 1843. godine otkrio Carl Gustaf Mosander (Švedska).

Izotop i Terbij · Kemijski simboli i Terbij · Vidi više »

Titanij

Jednakovrijedan je naziv titan.

Izotop i Titanij · Kemijski simboli i Titanij · Vidi više »

Torij

Torij je radioaktivan kemijski element iz skupine aktinoida, a u prirodi se torij nalazi kao smjesa 12 radioaktivnih izotopa, od kojih je najstabilniji torij-232, s vremenom poluraspada od 1,4 x 1010 godina, dva su srednje dugog vremena poluraspada (torij-229 - 7900 godina i torij-230 - 75400 godina), a svi ostali su kratkoživući izotopi (uključujući i trinaest umjetno dobivenih izotopa).

Izotop i Torij · Kemijski simboli i Torij · Vidi više »

Tulij

Tulij je 1879. godine otkrio Per Teodore Cleve (Švedska).

Izotop i Tulij · Kemijski simboli i Tulij · Vidi više »

Ugljik

Od ukupne količine ugljika na Zemlji, 99,8% je vezano u mineralima, uglavnom karbonatima, što i nije čudno ako znamo da su cijeli gorski lanci građeni od vapnenca i dolomita.

Izotop i Ugljik · Kemijski simboli i Ugljik · Vidi više »

Uranij

Uranij (jednakovrijedan naziv uranStjepan Babić, Sanda Ham, Milan Moguš, Hrvatski školski pravopis: usklađen sa zaključcima Vijeća za normu hrvatskoga standardnog jezika, 4. izd., Školska knjiga, Zagreb, mjeseca siječnja 2012., CIP 790248,, str. 153. navodi: "uran i uranij (U)", te str. 152. navodi: "U (znak za uran)") jest srebrno-bijeli metalni kemijski element i pripada skupini aktinida u periodnome sustava elemenata.

Izotop i Uranij · Kemijski simboli i Uranij · Vidi više »

Vanadij

Vanadij je čeličnosiv, vrlo tvrd metal otporan na koroziju.

Izotop i Vanadij · Kemijski simboli i Vanadij · Vidi više »

Vodik

Vodik nema određen položaj u periodnom sustavu.

Izotop i Vodik · Kemijski simboli i Vodik · Vidi više »

Volfram

Dobiva se iz rude volframita (volframat željeza i mangana), u obliku sivog praha, koji se grijanjem pod tlakom na temperaturi ispod tališta može pretvoriti u kompaktni rastezljivi metal.

Izotop i Volfram · Kemijski simboli i Volfram · Vidi više »

Zlato

zlato.

Izotop i Zlato · Kemijski simboli i Zlato · Vidi više »