Brže od pregledniku!
43 odnosi: Akumulator, Antimon, Željezo, Bakar, Benzin, Bizmut, Bronca, Cink, Destilirana voda, Dušična kiselina, Fluorovodična kiselina, Hrvatska enciklopedija (LZMK), Inicijalni eksploziv, Kadmij, Kisik, Klor, Klorovodična kiselina, Klorovodik, Korozija, Kositar, Metak, Mineralne sirovine, Mravlja kiselina, Natrijev hidrogenkarbonat, Octena kiselina, Olovka, Olovni sjajnik, Olovno bjelilo, Olovov(II) hidroksid, Olovov(II) klorid, Olovov(II) oksid, Olovov(II, IV) oksid, Olovov(IV) oksid, Pamuk, Papir, Poli(vinil-klorid), Rutil, Srebro, Sumporna kiselina, Sumporov(IV) oksid, Sumporovodik, Uteg, Vinska kiselina.
Akumulator
Akumulator, električni (lat. accumulare: nakupljati, nagomilati) je sekundarni električni članak, naprava (tzv. „spremnik energije“) u kojoj se električna energija pretvara u kemijsku (punjenje akumulatora), ostaje u njoj pohranjena i zatim se, prema potrebi, može nanovo pretvoriti u električnu (pražnjenje).
Novi!!: Olovo (element) i Akumulator · Vidi više »
Antimon
*Antimon su poznavali još stari Egipćani 2500.
Novi!!: Olovo (element) i Antimon · Vidi više »
Željezo
meteorskog podrijetla), izmjera: 49 x 29 x 15 milimetara. Dijagram stanja (fazni dijagram) željezo – ugljik (čelik) prikazuje razne alotropije željeza i čelika. zavarljivosti. Simbol Fe dolazi od ferrum, latinskog naziva za željezo.
Novi!!: Olovo (element) i Željezo · Vidi više »
Bakar
Kuprat je naziv za bakar u anionskom kompleksu.
Novi!!: Olovo (element) i Bakar · Vidi više »
Benzin
Postrojenja Rafinerije nafte u Sisku Benzin (njem. benzin, prema benzoe: benzojeva smola) je kapljevita (tekuća) zapaljiva smjesa lakohlapljivih tekućih ugljikovodika, vrelišta 40-200 °C, gustoće 0,72-0,80 g/cm3 (znatno lakši od vode) i različita sastava.
Novi!!: Olovo (element) i Benzin · Vidi više »
Bizmut
Bizmut (novol. bisemutum 2O3).
Novi!!: Olovo (element) i Bizmut · Vidi više »
Bronca
Tekuća bronca se na 1200°C izlijeva u kalupe Odljevci iz brončanog doba Sofiji, Bugarska Bronce (tal. bronzo; brindizijski: brundium) su općenito sve bakrene slitine koje sadržavaju više od 60% bakra uz dodatak jednoga (najčešće kositar) ili više legiranih elemenata (fosfor, silicij, aluminij ili cink), među kojima cink nije glavni sastojak (glavni legirni dodatak).
Novi!!: Olovo (element) i Bronca · Vidi više »
Cink
Cink je kemijski element 12.
Novi!!: Olovo (element) i Cink · Vidi više »
Destilirana voda
Aqua Distillata (Real Farmacia Madrid). Destilirana voda (latinski aqua destillata) je voda bez iona, elemenata u tragovima i nečistoća, koje su prisutne u izvorskoj ili vodi iz vodovoda.
Novi!!: Olovo (element) i Destilirana voda · Vidi više »
Dušična kiselina
Dušična kiselina Dušična kiselina (lat. Aqua fortis, nitratna kiselina, HNO3) je izrazito korozivna i toksična jaka kiselina.
Novi!!: Olovo (element) i Dušična kiselina · Vidi više »
Fluorovodična kiselina
Fluorovodična kiselina (HF)(aq) vodena je otopina fluorovodika (obično 40%-tna).
Novi!!: Olovo (element) i Fluorovodična kiselina · Vidi više »
Hrvatska enciklopedija (LZMK)
Hrvatska enciklopedija, na ovitcima potpisivana i kao Hrvatska opća enciklopedija, u izdanju Leksikografskoga zavoda Miroslava Krleže središnje je hrvatsko enciklopedičko i leksikografsko izdanje.
Novi!!: Olovo (element) i Hrvatska enciklopedija (LZMK) · Vidi više »
Inicijalni eksploziv
Inicijalni eksplozivi (primarni, potisni, upaljači eksploziva) eksplozivne su tvari koje su osjetljive na: plamen, vatru, udarce, neke čak i na pretresanja i svjetlost, elektricitet i elektro iskrenja, visoke temperature, slučajni dodir s nekim drugim kemikalijama itd.
Novi!!: Olovo (element) i Inicijalni eksploziv · Vidi više »
Kadmij
Kadmij je srebrnobijel, mekan metal, može se rezati nožem, izvlačiti u žice i kovati u listiće.
Novi!!: Olovo (element) i Kadmij · Vidi više »
Kisik
Na sobnoj temperaturi kisik je bezbojan plin, bez okusa i mirisa, teži od zraka.
Novi!!: Olovo (element) i Kisik · Vidi više »
Klor
Hrvatski naziv za klor je solik, a skovao ga je Bogoslav Šulek.
Novi!!: Olovo (element) i Klor · Vidi više »
Klorovodična kiselina
Klorovodična kiselina (solna kiselina) (HCl) je vodena otopina plina klorovodika.
Novi!!: Olovo (element) i Klorovodična kiselina · Vidi više »
Klorovodik
Klorovodik (HCl) je bezbojan plin, oštra mirisa i nadražujućeg djelovanja na sluznicu i kožu.
Novi!!: Olovo (element) i Klorovodik · Vidi više »
Korozija
željeznih oksida. Korozija metala. Elektrokemijska korozija aluminija koji je u dodiru s čelikom, a dogodilo se u dvije godine.http://www.corrosionclinic.com/types_of_corrosion/galvanic_corrosion.htm Galvanic Corrosion. Corrosionclinic.com. Retrieved on 2012-07-15. Srušen most ''Silver Bridge'', a jedan od glavnih uzroka je korozija. Presjek kroz '''jamičastu koroziju''' ili '''pitting'''. Oksidi, kao što je željezov(III) oksid ili hrđa, koja se sastoji od hidratiranog željezovog(III) oksida Fe2O3 · n H2O i željezov(III) oksid-hidroksida (FeO(OH), Fe(OH)3), stvaraju se gdje kisik i voda kemijski reagiraju s ostalim elementima. Normalna mikrostruktura. '''Interkristalna''' ili '''intergranularna korozija''' širi se uzduž granica metalnog zrna u dubinu. željeza i cinka sve do vanjske površine prevlake. Tada izostaje sloj čistog cinka u prevlaci. hrane). bakrenog sulfata (bakrenje). Korozija (srednjovj. lat. corrosio, od lat. corrodere: nagrizati) je trošenje konstrukcijskih materijala kemijskim djelovanjem fluida (plinova ili kapljevina).
Novi!!: Olovo (element) i Korozija · Vidi više »
Kositar
Kositar (od grč. naziva za mineral kasiterit; kassiteros) je srebrnobijela, veoma sjajna, elastična i mekana (tako reći plastična) kovina, niska tališta i visoka vrelišta.
Novi!!: Olovo (element) i Kositar · Vidi više »
Metak
Elementi metka Metak je projektil koji se ispaljuje iz raznih vrsta vatrenog oružja.
Novi!!: Olovo (element) i Metak · Vidi više »
Mineralne sirovine
Ruda srebra Zlatna ruda Željezna ruda Ruda bakra Sve mineralne sirovine koje se pojavljuju u Zemljinoj kori mogu se grupirati u 3 glavne grupe.
Novi!!: Olovo (element) i Mineralne sirovine · Vidi više »
Mravlja kiselina
Boca industrijske mravlje kiseline i menzura s njezinom otopinom Mravlja kiselina (ili metanska kiselina) najjednostavnija je karboksilna kiselina kemijske formule HCOOH.
Novi!!: Olovo (element) i Mravlja kiselina · Vidi više »
Natrijev hidrogenkarbonat
Strukturna formula NaHCO3 Natrijev hidrogenkarbonat (NaHCO3, soda bikarbona, natrijev bikarbonat, jestiva soda, E500b ili 500ii) je bijeli kristalni prah, slabo topljiv u vodi, a vodena otopina je slabo lužnata zbog hidrolize.
Novi!!: Olovo (element) i Natrijev hidrogenkarbonat · Vidi više »
Octena kiselina
Prikaz octene kiseline Octena kiselina (etanska kiselina, etan kiselina, acetatna kiselina), je karboksilna kiselina, kemijske formule CH3COOH.
Novi!!: Olovo (element) i Octena kiselina · Vidi više »
Olovka
HB grafitna olovka. Olovke u boji. Jean Auguste Dominique Ingres, ''Gđa. Baltrad s kćerkom'', 1836., olovka na papiru. Olovka je pisaljka sastavljena od uloška (pisaći štapić ili "mina") uklopljenoga u zaštitnu drvenu šipku, koja se zarezuje te se tako nakon skraćenja uloška oslobađa njegov novi dio.
Novi!!: Olovo (element) i Olovka · Vidi više »
Olovni sjajnik
Galenit Galenit ili olovni sjajnik je prirodni mineral kemijske formule PbS, dakle, olovni sulfid.
Novi!!: Olovo (element) i Olovni sjajnik · Vidi više »
Olovno bjelilo
Olovno bjelilo ili bazični olovni(II) karbonat (Pb(OH)2 x 2PbCO3) je jedan od najstarijih, vrlo kvalitetnih, anorganskih pigmenata, ali je njegova upotreba zbog otrovnosti i štetnosti za zdravlje znatno smanjena ili napuštena.
Novi!!: Olovo (element) i Olovno bjelilo · Vidi više »
Olovov(II) hidroksid
Olovov(II) hidroksid (Pb(OH)2) nastaje kao bijel talog kompleksnog sastava Pb2O(OH)2 dodatkom lužine otopinama olovnih soli.
Novi!!: Olovo (element) i Olovov(II) hidroksid · Vidi više »
Olovov(II) klorid
Olovov(II) klorid (PbCl2) u prirodi se pojavljuje kao mineral kotunit.
Novi!!: Olovo (element) i Olovov(II) klorid · Vidi više »
Olovov(II) oksid
Olovov(II) oksid (PbO, olovov monoksid, olovna gleđa) ima crvene tetragonske kristale (alfa-modifikacija poznata je kao litargit) koji pri 490 °C prelaze u teške žute (ili žutosmeđe) rompske kristale (beta-modifikacija masikot).
Novi!!: Olovo (element) i Olovov(II) oksid · Vidi više »
Olovov(II, IV) oksid
Olovov(II, IV) oksid (Pb2PbO4 (uobičajeno Pb3O4) ili 2 PbO x PbO2, minij, olovov tetraoksid, olovov(II) ortoplumbat(IV), crveno olovo) je jedan od triju oksida olova, u kojem se olovo nalazi u dvama različitim oksidacijskim stanjima (Pb2+ i Pb4+), tetragonske simetrije.
Novi!!: Olovo (element) i Olovov(II, IV) oksid · Vidi više »
Olovov(IV) oksid
Olovov(IV) oksid (olovov dioksid, PbO2) je težak kristalni prah koji se javlja samo u jednoj modifikaciji sa strukturom rutila (TiO2).
Novi!!: Olovo (element) i Olovov(IV) oksid · Vidi više »
Pamuk
pamuk spreman za berbu berba pamuka u Teksasu stroj za branje Pamuk je mekano vlakno koje raste oko sjemena biljke Gossypium, grma iz tropskih i suptropskih krajeva, uključujući Ameriku, Indiju i Afriku.
Novi!!: Olovo (element) i Pamuk · Vidi više »
Papir
List papira. papirus (lat. ''Cyperus papyrus''). µm. drevnoj Kini. biljaka. Tiskarski stroj iz 1811. Visoka ili obična smreka (lat. ''Picea abies''). Bukova šuma. biljaka. drvenjače. celuloze u pamuku do 98%. Pamučna vlakna predstavljaju najčišći oblik celuloze u prirodi. Lan (lat. ''Linum usitatissimum''). Juta. Konoplja. bagase. staklenih vlakana. suspenzija koja je upravo sakupljena s ravnog dugog sita. Sljedeći korak je pritiskanje i sušenje. proizvodnju papira (1947.). papirnog stroja sa sušnim valjcima iz 1950. Završni dio papirnog stroja gdje se suši cigaretni papir. proizvodnju papira. Različite vrste kartona. novina. Razni proizvodi od papira: knjiga, sanitarni papir, papirni ručnici, karton, kutija za jaja. Papir (njem. Papier od lat. papyrum, papyrus od grč. πάπυρος: papirus; srednjovj. lat. charta papyri, charta damascena, charta bombycina i drugo) je plošni proizvod dobiven iz vodene suspenzije biljnih vlakana na stroju s finim sitom, koje omogućuje njihovo prepletanje i oblikovanje u vrlo tanak list.
Novi!!: Olovo (element) i Papir · Vidi više »
Poli(vinil-klorid)
3D prikaz lanca PVC-a Poli(vinil-klorid) (poli- + vinil + klorid; polivinilov klorid, tzv. samo „plastika“, ili skraćeno PVC) je plastomerni materijal građen od linearnih i razgranatih makromolekula opće formule –(-CH2-CHCl-)n-.
Novi!!: Olovo (element) i Poli(vinil-klorid) · Vidi više »
Rutil
Rutil je uz anatas i brukit jedan od tri kristalne strukture titanijevog dioksida (TiO2).
Novi!!: Olovo (element) i Rutil · Vidi više »
Srebro
Srebro je bilo poznato još antičkim civilizacijama.
Novi!!: Olovo (element) i Srebro · Vidi više »
Sumporna kiselina
Sumporna kiselina Sumporna kiselina ili sulfatna kiselina (H2SO4, po IUPACu - dihidrogensulfat) bezbojna je uljasta tekućina i jedan od najvažnijih proizvoda kemijske industrije.
Novi!!: Olovo (element) i Sumporna kiselina · Vidi više »
Sumporov(IV) oksid
Sumporov(IV) oksid (sumporov dioksid, SO2) pri sobnoj temperaturi je bezbojan, otrovan i nadražujući plin neugodna, oštra i bockava mirisa, koji podražuje na kašalj, a nastaje izgaranjem sumpora, sumporovodika, te prženjem sulfidnih ruda.
Novi!!: Olovo (element) i Sumporov(IV) oksid · Vidi više »
Sumporovodik
Sumporovodik (zastario i pogrešan naziv vodikov sulfid, tzv. "plin smrdljivac", H2S) je bezbojan, vrlo otrovan plin, vonja na trula jaja.
Novi!!: Olovo (element) i Sumporovodik · Vidi više »
Uteg
vagu. Međunarodnom uredu za mjere i utege. krakova. oslonca ili zgloba i vrijedi: '''F1D1.
Novi!!: Olovo (element) i Uteg · Vidi više »
Vinska kiselina
strukturna formula vinske kiseline trodimenzionalni model vinske kiseline Vinska kiselina (HOOCCHOHCHOHCOOH, C4H6O6, E334) je bijela, kristalna organska dihidroksijantarna kiselina i jedna od najraširenijih biljnih kiselina.
Novi!!: Olovo (element) i Vinska kiselina · Vidi više »
Preusmjerava ovdje:
Pb.
