Sadržaj
99 odnosi: Aktinij, Aluminij, Americij, Antimon, Arsen, Astat, Željezo, Živa, Bakar, Barij, Berilij, Berkelij, Bizmut, Bor, Brom, Cerij, Cezij, Cink, Cirkonij, Disprozij, Dušik, Elektron, Erbij, Europij, Fluor, Fosfor, Francij, Gadolinij, Galij, Germanij, Hafnij, Holmij, Indij, Ion, Iridij, Iterbij, Itrij, Jezgra, Jod, Kadmij, Kalcij, Kalifornij, Kalij, Kirij, Kisik, Klor, Kobalt, Kositar, Kristalna rešetka, Krom, ... Proširite indeks (49 više) »
Aktinij
Francuski kemičar André-Louis Debierne najavio je otkriće novog elementa 1899.
Pogledaj Ionski radijus i Aktinij
Aluminij
Aluminat je naziv za aluminij u anionskom kompleksu.
Pogledaj Ionski radijus i Aluminij
Americij
Ime je dobio po dvjema Amerikama, Južnoj i Sjevernoj, u analogiji s europijem.
Pogledaj Ionski radijus i Americij
Antimon
*Antimon su poznavali još stari Egipćani 2500.
Pogledaj Ionski radijus i Antimon
Arsen
Arsen je polumetal, element 15.
Pogledaj Ionski radijus i Arsen
Astat
Astat su 1940. godine otkrili Emilio Gino Segre, Dale R. Corson i K. R. MacKenzie (SAD).
Pogledaj Ionski radijus i Astat
Željezo
meteorskog podrijetla), izmjera: 49 x 29 x 15 milimetara. Dijagram stanja (fazni dijagram) željezo – ugljik (čelik) prikazuje razne alotropije željeza i čelika. zavarljivosti. Simbol Fe dolazi od ferrum, latinskog naziva za željezo.
Pogledaj Ionski radijus i Željezo
Živa
Živa je poznata od davnih vremena (~ 1500. godine prije Krista).
Pogledaj Ionski radijus i Živa
Bakar
Kuprat je naziv za bakar u anionskom kompleksu.
Pogledaj Ionski radijus i Bakar
Barij
Barij (od grčke riječi baris, što znači težak) je srebrnasti, mekani zemnoalkalijski metal kemijski sličan kalciju, ali od njega reaktivniji.
Pogledaj Ionski radijus i Barij
Berilij
Berilij je dvovalentan, u prirodi se može naći samo u spoju s drugim elementima, u mineralima.
Pogledaj Ionski radijus i Berilij
Berkelij
Ime je dobio po gradu Berkeleyju u Kaliforniji, gdje se nalazi laboratorij za radijaciju Berkeleyjevskoga sveučilišta – Nacionalni laboratorij Lawrencea Berkeleyja, gdje je element otkriven u prosincu 1949.
Pogledaj Ionski radijus i Berkelij
Bizmut
Bizmut (novol. bisemutum 2O3).
Pogledaj Ionski radijus i Bizmut
Bor
* Bor (element), kemijski element.
Pogledaj Ionski radijus i Bor
Brom
Ime mu dolazi od grčke riječi "bromos" što znači smrad.
Pogledaj Ionski radijus i Brom
Cerij
Cerij ili cerDraško Koričančić, ur., Ivan B. Zoch i Josip Mencin, gl.
Pogledaj Ionski radijus i Cerij
Cezij
Cezij Raspadanje cezija-137 To je meki, srebrno zlatni alkalijski metal, s talištem na 28 °C, što ga čini jednim od pet metala elemenata koji su tekući na sobnim temperaturama.
Pogledaj Ionski radijus i Cezij
Cink
Cink je kemijski element 12.
Pogledaj Ionski radijus i Cink
Cirkonij
Cirkonij je čeličnosiv, mekan, rastezljiv i kovak metal visokog sjaja.
Pogledaj Ionski radijus i Cirkonij
Disprozij
Disprozij je 1886. godine otkrio Paul Emile Lecoq de Boisbaudran (Francuska).
Pogledaj Ionski radijus i Disprozij
Dušik
Dušik (N2) je kemijski inertan plin bez boje, mirisa i okusa.
Pogledaj Ionski radijus i Dušik
Elektron
dualizam). električnog polja koje okružuje pozitivni (crveno) i negativni (plavo) električni naboj. elektrostatičke sile odbijaju, a naboji suprotnog predznaka privlače. nm. valne duljine \lambda koji dolazi s lijeve strane, sudara se sa slobodnim elektronom, pa se zatim stvara novi foton valne duljine \lambda' koji se raspršuje pod kutem \theta.
Pogledaj Ionski radijus i Elektron
Erbij
Erbij je 1843. godine otkrio Carl Gustaf Mosander (Švedska).
Pogledaj Ionski radijus i Erbij
Europij
Ime je dobio po kontinentu Europi, a simbol mu je isti kao kratica Europske unije.
Pogledaj Ionski radijus i Europij
Fluor
Fluor je vrlo reaktivan - što je tipično za elemente njegove skupine, ali on je najžešći.
Pogledaj Ionski radijus i Fluor
Fosfor
Fosfor je pri sobnoj temperaturi kruta tvar.
Pogledaj Ionski radijus i Fosfor
Francij
Ima najnižu elektronegativnost od svih poznatih elemenata, a drugi je najrjeđi od prirodnih elemenata (nakon astata).
Pogledaj Ionski radijus i Francij
Gadolinij
Gadolinij je 1880. godine otkrio Jean de Marignac (Francuska).
Pogledaj Ionski radijus i Gadolinij
Galij
Galij je ime dobio po rimskoj provinciji Galiji, koja je zauzimala područja današnje Belgije i Luksemburga, kao i dijelove Francuske, Italije, Nizozemske, Švicarske i Njemačke.
Pogledaj Ionski radijus i Galij
Germanij
Germanij je sivobijel, jako krhak polumetal.
Pogledaj Ionski radijus i Germanij
Hafnij
To je metal visokog srebrnog sjaja otporan na koroziju.
Pogledaj Ionski radijus i Hafnij
Holmij
Holmij je 1879. godine otkrio Per Teodore Cleve (Švedska).
Pogledaj Ionski radijus i Holmij
Indij
Ime je dobio po boji indigo.
Pogledaj Ionski radijus i Indij
Ion
Ion je čestica – atom ili skupina atoma, npr.
Pogledaj Ionski radijus i Ion
Iridij
Iridij je vrlo rijedak u Zemljinoj kori.
Pogledaj Ionski radijus i Iridij
Iterbij
Iterbij je 1878. godine otkrio Jean de Marignac (Francuska).
Pogledaj Ionski radijus i Iterbij
Itrij
Itrij (Y, latinski ytrium) je metal IIIB i atomskog broja 39.
Pogledaj Ionski radijus i Itrij
Jezgra
Jezgra može značiti.
Pogledaj Ionski radijus i Jezgra
Jod
Kristali joda Kao plin jod je ljubičaste boje Angiografski snimak Štitna žlijezda Računalna tomografija Jod je kemijski element koji se prvenstveno koristi u prehrani.
Pogledaj Ionski radijus i Jod
Kadmij
Kadmij je srebrnobijel, mekan metal, može se rezati nožem, izvlačiti u žice i kovati u listiće.
Pogledaj Ionski radijus i Kadmij
Kalcij
Vapnik stari hrvatski naziv za kalcij.
Pogledaj Ionski radijus i Kalcij
Kalifornij
Ime je dobio po američkoj saveznoj državi Kaliforniji.
Pogledaj Ionski radijus i Kalifornij
Kalij
Kalij (lužik je stari hrvatski naziv za kalij) je kemijski element iz skupine alkalijskih elemenata, sedmi po zastupljenosti u Zemljinoj kori.
Pogledaj Ionski radijus i Kalij
Kirij
Ovaj element dijeli ime s bračnim parom Curie, Marie i Pierreom.
Pogledaj Ionski radijus i Kirij
Kisik
Na sobnoj temperaturi kisik je bezbojan plin, bez okusa i mirisa, teži od zraka.
Pogledaj Ionski radijus i Kisik
Klor
Hrvatski naziv za klor je solik, a skovao ga je Bogoslav Šulek.
Pogledaj Ionski radijus i Klor
Kobalt
Kobalt je čeličnosive boje, vrlo tvrd, žilav, feromagnetičan i otrovan metal.
Pogledaj Ionski radijus i Kobalt
Kositar
Kositar (od grč. naziva za mineral kasiterit; kassiteros) je srebrnobijela, veoma sjajna, elastična i mekana (tako reći plastična) kovina, niska tališta i visoka vrelišta.
Pogledaj Ionski radijus i Kositar
Kristalna rešetka
Nastanak natrijeva klorida: elektron s atoma natrija potpuno prelazi na atom klora. Nastanak kristala natrijeva klorida. Kristalna rešetka je pravilan trodimenzijski raspored periodički ponavljanih strukturnih jedinica (atoma, iona, molekula) kao građevnih čestica kristala, koji mu daje karakteristična svojstva i oblik.
Pogledaj Ionski radijus i Kristalna rešetka
Krom
Krom (Cr) je otkrio 1791.
Pogledaj Ionski radijus i Krom
Ksenon
Ksenon su 1898.
Pogledaj Ionski radijus i Ksenon
Lantan
Lantan je 1839. godine otkrio Šveđanin Carl Gustaf Mosander.
Pogledaj Ionski radijus i Lantan
Litij
kamen) otkrio je Johan Arfwedson 1817. godine, a prvi ga je u elementarnom stanju izolirao William Thomas Brande, elektrolizirajući talinu litijevog oksida 1821. godine.
Pogledaj Ionski radijus i Litij
Lutecij
Srebrnosive je boje i na zraku je relativno stabilan.
Pogledaj Ionski radijus i Lutecij
Magnezij
Hrvatski stari naziv za magnezij je gorčik.
Pogledaj Ionski radijus i Magnezij
Mangan
Mangan je kemijski element 7.
Pogledaj Ionski radijus i Mangan
Molibden
Molibden je srebrnobijeli metal, visokoga tališta, velike čvrstoće, tvrd, dobro toplinske i električne vodljivosti.
Pogledaj Ionski radijus i Molibden
Natrij
Sodik je stari hrvatski naziv za natrij.
Pogledaj Ionski radijus i Natrij
Neodimij
Neodimij je 1885. godine otkrio Carl F. Auer von Welsbach (Austrija).
Pogledaj Ionski radijus i Neodimij
Neptunij
Ime je dobio po planetu Neptunu.
Pogledaj Ionski radijus i Neptunij
Nikal
Nikal je kemijski element 10.
Pogledaj Ionski radijus i Nikal
Niobij
Niobij je metal svijetlosive boje, mekan i kovak.
Pogledaj Ionski radijus i Niobij
Ogib
valnoj duljini vala. valne duljine vala. Ogib crvene laserske zrake kroz kružni otvor. Kružni valovi stvoreni ogibom valova s uskog ulaza u poplavljeni primorski kamenolom. Lom svjetlosti ili refrakcija kako objašnjava Huygens. Huygensovo načelo izriče da se u homogenim sredstvima svaka točka valne fronte može uzeti kao izvorište novog elementarnoga vala.
Pogledaj Ionski radijus i Ogib
Olovo
Olovo može značiti.
Pogledaj Ionski radijus i Olovo
Osmij
Osmij je sivomodar, tvrd metal, visokog tališta.
Pogledaj Ionski radijus i Osmij
Paladij
Paladij je sjajni, sivobijeli kovki i žilavi metal.
Pogledaj Ionski radijus i Paladij
Platina
Plemenita kovina.
Pogledaj Ionski radijus i Platina
Plutonij
Plutonij je srebrno-bijeli metal, koji potamni u dodiru sa zrakom, stvarajući tanki sloj oksida.
Pogledaj Ionski radijus i Plutonij
Polonij
Polonij je radioaktivni polumetal, kojeg su otkrili 1898. godine Marie i Pierre Curie kao sastojak uranijeve rude smolinca - (uraninita; pehblenda), gdje nastaje radioaktivnim raspadom uranija, iz Joahimova u Češkoj.
Pogledaj Ionski radijus i Polonij
Praseodimij
Praseodimij je 1885. godine otkrio Carl F. Auer von Welsbach (Austrija).
Pogledaj Ionski radijus i Praseodimij
Prometij
Ime Prometij izvedeno je iz imena Prometej (grčki heroj).
Pogledaj Ionski radijus i Prometij
Promjer
Promjer (dijametar) je pojam u geometriji koji označava duljinu dužine koja prolazi kroz središte kružnice i čiji krajevi se nalaze na kružnici.
Pogledaj Ionski radijus i Promjer
Radij
Radioaktivni je alkalni metal, a nalazi se u sastavu ruda uranija u malim količinama.
Pogledaj Ionski radijus i Radij
Rendgenske zrake
W. C. Röntgena. elektromagnetskog zračenja. zavarenog spoja gdje se vidi da je unutrašnjost materijala pregorjela. Coolidgeova rendgenska cijev iz 1917. Užarena katoda je na lijevo, a anoda je na desno. Rendgenske zrake zrače u sredini prema dolje. elektronske cijevi koje mogu stvoriti rendgensko zračenje.
Pogledaj Ionski radijus i Rendgenske zrake
Renij
Renij je jedan od najrjeđih elemenata u prirodi.
Pogledaj Ionski radijus i Renij
Rodij
Ime mu dolazi od grčke riječi rhodon što znači ruža.
Pogledaj Ionski radijus i Rodij
Rubidij
Mekan je i srebrnobijel metalni element alkalijske skupine.
Pogledaj Ionski radijus i Rubidij
Rutenij
Rutenij je tvrd, vatrostalni metal bijelosive boje.
Pogledaj Ionski radijus i Rutenij
Samarij
Samarij je 1879. godine otkrio Paul Emile Lecoq de Boisbaudran (Francuska).
Pogledaj Ionski radijus i Samarij
Selenij
---- Selenij (poznat i kao selen) je nemetal, srodan sumporu i teluriju.
Pogledaj Ionski radijus i Selenij
Sfera
right Sfera je skup točaka u prostoru jednako udaljenih (za radijus r) od neke točke (središta sfere).
Pogledaj Ionski radijus i Sfera
Silicij
Silicij (lat. silex.
Pogledaj Ionski radijus i Silicij
Skandij
Skandij je srebrnobijeli sjajan, mekan tranzicijski element.
Pogledaj Ionski radijus i Skandij
Srebro
Srebro je bilo poznato još antičkim civilizacijama.
Pogledaj Ionski radijus i Srebro
Stroncij
Stroncij je mekani, srebrnastobijeli metal, koji na zraku poprima žućkastu boju.
Pogledaj Ionski radijus i Stroncij
Sumpor
Sumpor je na sobnoj temperaturi krutina u finom prahu bez mirisa svijetložute boje.
Pogledaj Ionski radijus i Sumpor
Talij
Talij je 1861. godine otkrio William Crookes (Engleska).
Pogledaj Ionski radijus i Talij
Tantal
Tantal može značiti.
Pogledaj Ionski radijus i Tantal
Tehnecij
Tehnecij je srebrnosiv, radioaktivan metal.
Pogledaj Ionski radijus i Tehnecij
Telurij
Telurij je tvar srebrnastosive boje, metalnog sjaja.
Pogledaj Ionski radijus i Telurij
Terbij
Terbij je 1843. godine otkrio Carl Gustaf Mosander (Švedska).
Pogledaj Ionski radijus i Terbij
Titanij
Jednakovrijedan je naziv titan.
Pogledaj Ionski radijus i Titanij
Torij
Torij je radioaktivan kemijski element iz skupine aktinoida, a u prirodi se torij nalazi kao smjesa 12 radioaktivnih izotopa, od kojih je najstabilniji torij-232, s vremenom poluraspada od 1,4 x 1010 godina, dva su srednje dugog vremena poluraspada (torij-229 - 7900 godina i torij-230 - 75400 godina), a svi ostali su kratkoživući izotopi (uključujući i trinaest umjetno dobivenih izotopa).
Pogledaj Ionski radijus i Torij
Tulij
Tulij je 1879. godine otkrio Per Teodore Cleve (Švedska).
Pogledaj Ionski radijus i Tulij
Ugljik
Od ukupne količine ugljika na Zemlji, 99,8% je vezano u mineralima, uglavnom karbonatima, što i nije čudno ako znamo da su cijeli gorski lanci građeni od vapnenca i dolomita.
Pogledaj Ionski radijus i Ugljik
Uranij
Uranij (jednakovrijedan naziv uranStjepan Babić, Sanda Ham, Milan Moguš, Hrvatski školski pravopis: usklađen sa zaključcima Vijeća za normu hrvatskoga standardnog jezika, 4. izd., Školska knjiga, Zagreb, mjeseca siječnja 2012., CIP 790248,, str. 153. navodi: "uran i uranij (U)", te str.
Pogledaj Ionski radijus i Uranij
Vanadij
Vanadij je čeličnosiv, vrlo tvrd metal otporan na koroziju.
Pogledaj Ionski radijus i Vanadij
Volfram
Dobiva se iz rude volframita (volframat željeza i mangana), u obliku sivog praha, koji se grijanjem pod tlakom na temperaturi ispod tališta može pretvoriti u kompaktni rastezljivi metal.
Pogledaj Ionski radijus i Volfram
Zlato
zlato.
Pogledaj Ionski radijus i Zlato