Brže od pregledniku!
147 odnosi: Ajnštajnij, Aktinij, Aktinoidi, Alkalijski metali, Aluminij, Americij, Antimon, Argon, Arsen, Astat, Atom, Željezo, Živa, Bakar, Barij, Berilij, Berkelij, Bizmut, Bor (element), Borij, Brom, Cerij, Cezij, Cink, Cirkonij, Darmštatij, Dijamant, Dipol, Disprozij, Dušik, Dušikova skupina, Dubnij, Električni naboj, Elektron, Elektronegativnost, Elektronski afinitet, Energija ionizacije, Erbij, Europij, Fermij, Flerovij, Fluor, Fosfor, Francij, Gadolinij, Galij, Germanij, Hafnij, Halkogeni elementi, Halogeni elementi, ..., Hasij, Helij, Holmij, Indij, Iridij, Iterbij, Itrij, Jod, Kadmij, Kalcij, Kalifornij, Kalij, Kemijska veza, Kemijski element, Kirij, Kisik, Klor, Kobalt, Kopernicij, Kositar, Kovalentna veza, Kovine, Kripton, Krom, Ksenon, Lantan, Lantanoidi, Linus Pauling, Litij, Livermorij, Lorensij, Lutecij, Magnezij, Majtnerij, Mangan, Međumolekulske sile, Mendelevij, Molibden, Moskovij, Natrij, Nemetali, Neodimij, Neon, Neptunij, Nihonij, Nikal, Niobij, Nobelij, Oganeson, Olovo (element), Osmij, Paladij, Perioda periodnog sustava, Periodni sustav elemenata, Platina, Plemeniti plinovi, Plutonij, Polarnost, Polonij, Praseodimij, Prometij, Protaktinij, Raderfordij, Radij, Radon, Renij, Robert Mulliken, Rodij, Roentgenij, Rubidij, Rutenij, Samarij, Selenij, Siborgij, Silicij, Skandij, Srebro, Stroncij, Sumpor, Talij, Tantal (element), Tehnecij, Telurij, Tenesin, Terbij, Titanij, Torij, Tulij, Ugljik, Ugljikova skupina, Uranij, Van der Waalsove sile, Vanadij, Vodik, Volfram, Zemnoalkalijski metali, Zlato. Proširite indeks (97 više) »
Ajnštajnij
Element je nazvan u čast Alberta Einsteina.
Novi!!: Elektronegativnost i Ajnštajnij · Vidi više »
Aktinij
Francuski kemičar André-Louis Debierne najavio je otkriće novog elementa 1899.
Novi!!: Elektronegativnost i Aktinij · Vidi više »
Aktinoidi
Aktinoidi (ili aktinidi) su skupina od 15 elemenata koji leže između aktinija i lorensija s atomskim brojevima od 89-103 u periodnom sustavu.
Novi!!: Elektronegativnost i Aktinoidi · Vidi više »
Alkalijski metali
Alkalijski metali kemijski su elementi 1.
Novi!!: Elektronegativnost i Alkalijski metali · Vidi više »
Aluminij
Aluminat je naziv za aluminij u anionskom kompleksu.
Novi!!: Elektronegativnost i Aluminij · Vidi više »
Americij
Ime je dobio po dvjema Amerikama, Južnoj i Sjevernoj, u analogiji s europijem.
Novi!!: Elektronegativnost i Americij · Vidi više »
Antimon
*Antimon su poznavali još stari Egipćani 2500.
Novi!!: Elektronegativnost i Antimon · Vidi više »
Argon
Netoksičan je plemeniti plin bez boje, okusa i mirisa.
Novi!!: Elektronegativnost i Argon · Vidi više »
Arsen
Arsen je polumetal, element 15.
Novi!!: Elektronegativnost i Arsen · Vidi više »
Astat
Astat su 1940. godine otkrili Emilio Gino Segre, Dale R. Corson i K. R. MacKenzie (SAD).
Novi!!: Elektronegativnost i Astat · Vidi više »
Atom
Stilizirani prikaz atoma litija. nm. atomske orbitale na različitim energetskim razinama. Svjetlija područja pokazuju mjesta gdje se elektron najvjerojatnije može naći. Crookesova cijev (2 pogleda): na svjetlu i u tami. Elektroni putuju ravno s lijeve strane gdje je katoda, na desnu stranu gdje je anoda (žica na dnu cijevi desno). Kao dokaz struje elektrona postavljen je Malteški križ koji baca sjenu na desnu stranu cijevi. Vrijeme poluraspada radioaktivnih izotopa ili radionuklida. Treba zapaziti da se teoretska linija za stabilne isotope ''Z''.
Novi!!: Elektronegativnost i Atom · Vidi više »
Željezo
meteorskog podrijetla), izmjera: 49 x 29 x 15 milimetara. Dijagram stanja (fazni dijagram) željezo – ugljik (čelik) prikazuje razne alotropije željeza i čelika. zavarljivosti. Simbol Fe dolazi od ferrum, latinskog naziva za željezo.
Novi!!: Elektronegativnost i Željezo · Vidi više »
Živa
Živa je poznata od davnih vremena (~ 1500. godine prije Krista).
Novi!!: Elektronegativnost i Živa · Vidi više »
Bakar
Kuprat je naziv za bakar u anionskom kompleksu.
Novi!!: Elektronegativnost i Bakar · Vidi više »
Barij
Barij (od grčke riječi baris, što znači težak) je srebrnasti, mekani zemnoalkalijski metal kemijski sličan kalciju, ali od njega reaktivniji.
Novi!!: Elektronegativnost i Barij · Vidi više »
Berilij
Berilij je dvovalentan, u prirodi se može naći samo u spoju s drugim elementima, u mineralima.
Novi!!: Elektronegativnost i Berilij · Vidi više »
Berkelij
Ime je dobio po gradu Berkeleyju u Kaliforniji, gdje se nalazi laboratorij za radijaciju Berkeleyjevskoga sveučilišta – Nacionalni laboratorij Lawrencea Berkeleyja, gdje je element otkriven u prosincu 1949.
Novi!!: Elektronegativnost i Berkelij · Vidi više »
Bizmut
Bizmut (novol. bisemutum 2O3).
Novi!!: Elektronegativnost i Bizmut · Vidi više »
Bor (element)
Bor je ime dobio po arapskoj riječi buraq ili perzijskoj riječi burah, koje označavaju mineral boraks.
Novi!!: Elektronegativnost i Bor (element) · Vidi više »
Borij
Nobelovac Niels Bohr dijeli ime s ovim elementom.
Novi!!: Elektronegativnost i Borij · Vidi više »
Brom
Ime mu dolazi od grčke riječi "bromos" što znači smrad.
Novi!!: Elektronegativnost i Brom · Vidi više »
Cerij
Cerij ili cerDraško Koričančić, ur., Ivan B. Zoch i Josip Mencin, gl.
Novi!!: Elektronegativnost i Cerij · Vidi više »
Cezij
Cezij Raspadanje cezija-137 To je meki, srebrno zlatni alkalijski metal, s talištem na 28 °C, što ga čini jednim od pet metala elemenata koji su tekući na sobnim temperaturama.
Novi!!: Elektronegativnost i Cezij · Vidi više »
Cink
Cink je kemijski element 12.
Novi!!: Elektronegativnost i Cink · Vidi više »
Cirkonij
Cirkonij je čeličnosiv, mekan, rastezljiv i kovak metal visokog sjaja.
Novi!!: Elektronegativnost i Cirkonij · Vidi više »
Darmštatij
Ime je dobio po gradu gdje je istraživan Darmstadtu.
Novi!!: Elektronegativnost i Darmštatij · Vidi više »
Dijamant
Mineral dijamant je alotropska modifikacija ugljika.
Novi!!: Elektronegativnost i Dijamant · Vidi više »
Dipol
Zemljino magnetsko polje približno predstavlja magnetni dipol. Prikaz koji pokazuje električno polje koje stvara elemenarni električni dipol. vode je primjer polarne molekule, a veličina njihove polarnosti određena je električnim dipolnim momentom. Negativni naboj je predstavljen crvenom bojom, pozitivni naboj je prikazan plavom bojom, dok je bijelo neutralno. televizijski prijem. Pojam dipol ima više značenja.
Novi!!: Elektronegativnost i Dipol · Vidi više »
Disprozij
Disprozij je 1886. godine otkrio Paul Emile Lecoq de Boisbaudran (Francuska).
Novi!!: Elektronegativnost i Disprozij · Vidi više »
Dušik
Dušik (N2) je kemijski inertan plin bez boje, mirisa i okusa.
Novi!!: Elektronegativnost i Dušik · Vidi više »
Dušikova skupina
Dušikova skupina sadrži elemente 15.
Novi!!: Elektronegativnost i Dušikova skupina · Vidi više »
Dubnij
Dubnij je dobio ime po mjestu Dubnoj, Rusija jer je tamo prvi put sintetiziran.
Novi!!: Elektronegativnost i Dubnij · Vidi više »
Električni naboj
električnog polja koje okružuje pozitivni (crveno) i negativni (plavo) električni naboj. katodu i putuje nadesno gdje je anoda (žica na dnu cijevi). Elektroni bivaju toliko ubrzani da se nastavljaju gibati i nakon anode dok ne udare u fluorescentni zaslon. Kao dokaz struje elektrona postavljen je Malteški križ koji na zaslonu stvara sjenu. elektrostatičke sile odbijaju, a naboji suprotnog predznaka privlače. električnog polja između dva točkasta naboja. Za pozitivni naboj se uzima da je izvor polja (silnice iz njega izlaze), a za negativni da je njegov ponor. Električni naboj ili količina elektriciteta (oznaka q ili Q) je fizikalna veličina koja opisuje temeljno svojstvo čestica koje uzajamno djeluju električnim silama.
Novi!!: Elektronegativnost i Električni naboj · Vidi više »
Elektron
dualizam). električnog polja koje okružuje pozitivni (crveno) i negativni (plavo) električni naboj. elektrostatičke sile odbijaju, a naboji suprotnog predznaka privlače. nm. valne duljine \lambda koji dolazi s lijeve strane, sudara se sa slobodnim elektronom, pa se zatim stvara novi foton valne duljine \lambda' koji se raspršuje pod kutem \theta. električnog naboja: elektron ima negativan ''q'' tako da putanja ide prema gore. Električna struja je usmjereno gibanje slobodnih elektrona. fotoelektričnog učinka. energetskim razinama. Svjetlija područja pokazuju mjesta gdje se elektron najvjerojatnije može naći. Elektronski uhvat. Elektron je negativno nabijena, stabilna subatomska čestica.
Novi!!: Elektronegativnost i Elektron · Vidi više »
Elektronegativnost
Elektronegativnost je sposobnost nekog atoma da privuče elektronski par koji unutar molekule dijeli s drugim atomom u kovalentnoj vezi.
Novi!!: Elektronegativnost i Elektronegativnost · Vidi više »
Elektronski afinitet
*Elektronski afinitet je težnja atoma ili iona nekog elementa u plinovitom stanju da veže na sebe elektron, e−.
Novi!!: Elektronegativnost i Elektronski afinitet · Vidi više »
Energija ionizacije
U fizici i kemiji, energija ionizacije je najmanja količina energije potrebna da se ukloni elektron iz izoliranog atoma, iona ili molekule.
Novi!!: Elektronegativnost i Energija ionizacije · Vidi više »
Erbij
Erbij je 1843. godine otkrio Carl Gustaf Mosander (Švedska).
Novi!!: Elektronegativnost i Erbij · Vidi više »
Europij
Ime je dobio po kontinentu Europi, a simbol mu je isti kao kratica Europske unije.
Novi!!: Elektronegativnost i Europij · Vidi više »
Fermij
Talijanski znanstvenik Enrico Fermi dijeli ime s ovim elementom.
Novi!!: Elektronegativnost i Fermij · Vidi više »
Flerovij
Bez opisa.
Novi!!: Elektronegativnost i Flerovij · Vidi više »
Fluor
Fluor je vrlo reaktivan - što je tipično za elemente njegove skupine, ali on je najžešći.
Novi!!: Elektronegativnost i Fluor · Vidi više »
Fosfor
Fosfor je pri sobnoj temperaturi kruta tvar.
Novi!!: Elektronegativnost i Fosfor · Vidi više »
Francij
Ima najnižu elektronegativnost od svih poznatih elemenata, a drugi je najrjeđi od prirodnih elemenata (nakon astata).
Novi!!: Elektronegativnost i Francij · Vidi više »
Gadolinij
Gadolinij je 1880. godine otkrio Jean de Marignac (Francuska).
Novi!!: Elektronegativnost i Gadolinij · Vidi više »
Galij
Galij je ime dobio po rimskoj provinciji Galiji, koja je zauzimala područja današnje Belgije i Luksemburga, kao i dijelove Francuske, Italije, Nizozemske, Švicarske i Njemačke.
Novi!!: Elektronegativnost i Galij · Vidi više »
Germanij
Germanij je sivobijel, jako krhak polumetal.
Novi!!: Elektronegativnost i Germanij · Vidi više »
Hafnij
To je metal visokog srebrnog sjaja otporan na koroziju.
Novi!!: Elektronegativnost i Hafnij · Vidi više »
Halkogeni elementi
Halkogeni elementi su elementi šesnaeste skupine periodnog sustava: kisik, sumpor, selenij, telurij i polonij.
Novi!!: Elektronegativnost i Halkogeni elementi · Vidi više »
Halogeni elementi
Halogeni elementi (lat. hals - sol i genao - stvaram) su kemijska skupina elemenata.
Novi!!: Elektronegativnost i Halogeni elementi · Vidi više »
Hasij
Element je prvi put sinteziran u Darmstadtu 1984.
Novi!!: Elektronegativnost i Hasij · Vidi više »
Helij
Sunce), otkrio je Pierre Janssen 1868. godine, kada je tijekom potpune pomrčine Sunca spektografskim isptivanjem kromosfere, gdje ga ima u velikim količinama, otkrio posebnu emisijsku liniju.
Novi!!: Elektronegativnost i Helij · Vidi više »
Holmij
Holmij je 1879. godine otkrio Per Teodore Cleve (Švedska).
Novi!!: Elektronegativnost i Holmij · Vidi više »
Indij
Ime je dobio po boji indigo.
Novi!!: Elektronegativnost i Indij · Vidi više »
Iridij
Iridij je vrlo rijedak u Zemljinoj kori.
Novi!!: Elektronegativnost i Iridij · Vidi više »
Iterbij
Iterbij je 1878. godine otkrio Jean de Marignac (Francuska).
Novi!!: Elektronegativnost i Iterbij · Vidi više »
Itrij
Itrij (Y, latinski ytrium) je metal IIIB i atomskog broja 39.
Novi!!: Elektronegativnost i Itrij · Vidi više »
Jod
Kristali joda Kao plin jod je ljubičaste boje Angiografski snimak Štitna žlijezda Računalna tomografija Jod je kemijski element koji se prvenstveno koristi u prehrani.
Novi!!: Elektronegativnost i Jod · Vidi više »
Kadmij
Kadmij je srebrnobijel, mekan metal, može se rezati nožem, izvlačiti u žice i kovati u listiće.
Novi!!: Elektronegativnost i Kadmij · Vidi više »
Kalcij
Vapnik stari hrvatski naziv za kalcij.
Novi!!: Elektronegativnost i Kalcij · Vidi više »
Kalifornij
Ime je dobio po američkoj saveznoj državi Kaliforniji.
Novi!!: Elektronegativnost i Kalifornij · Vidi više »
Kalij
Kalij (lužik je stari hrvatski naziv za kalij) je kemijski element iz skupine alkalijskih elemenata, sedmi po zastupljenosti u Zemljinoj kori.
Novi!!: Elektronegativnost i Kalij · Vidi više »
Kemijska veza
Kemijska veza je privlačna sila kojom se atomi ili atomske skupine udružuju u energijski stabilnije molekule ili kristale.
Novi!!: Elektronegativnost i Kemijska veza · Vidi više »
Kemijski element
Kemijski element je skup svih istovrsnih atoma u prirodi (svemiru), koji u jezgri imaju isti broj protona, Kemijski elementi mogu imati više izotopa, dakle kemijski element je skup atoma jednog ili više izotopa.
Novi!!: Elektronegativnost i Kemijski element · Vidi više »
Kirij
Ovaj element dijeli ime s bračnim parom Curie, Marie i Pierreom.
Novi!!: Elektronegativnost i Kirij · Vidi više »
Kisik
Na sobnoj temperaturi kisik je bezbojan plin, bez okusa i mirisa, teži od zraka.
Novi!!: Elektronegativnost i Kisik · Vidi više »
Klor
Hrvatski naziv za klor je solik, a skovao ga je Bogoslav Šulek.
Novi!!: Elektronegativnost i Klor · Vidi više »
Kobalt
Kobalt je čeličnosive boje, vrlo tvrd, žilav, feromagnetičan i otrovan metal.
Novi!!: Elektronegativnost i Kobalt · Vidi više »
Kopernicij
Kopernicij su u veljači 1996. godine otkrili S. Hofmann i suradnici iz GSI (Gesellschaft für Schwerionenforschung), Darmstadt (Njemačka).
Novi!!: Elektronegativnost i Kopernicij · Vidi više »
Kositar
Kositar (od grč. naziva za mineral kasiterit; kassiteros) je srebrnobijela, veoma sjajna, elastična i mekana (tako reći plastična) kovina, niska tališta i visoka vrelišta.
Novi!!: Elektronegativnost i Kositar · Vidi više »
Kovalentna veza
*Kovalentna veza je jedna vrsta kemijske veze pri kojoj svaki atom daje po jedan elektron koji čine zajednički elektronski par koji pripada objema jezgrama i time povezuje atome.
Novi!!: Elektronegativnost i Kovalentna veza · Vidi više »
Kovine
Užareni metal u kovačnici Kovine (latinizirano: metali) su kemijski elementi koji zbog načina kojim se njihovi atomi povezuju (metalna veza) dobro provode električnu struju.
Novi!!: Elektronegativnost i Kovine · Vidi više »
Kripton
Kripton se, kao i ostali plemeniti plinovi (izuzevši radon), može dobiti ukapljivanjem i frakcijskom destilacijom zraka ili selektivnom adsorpcijom na aktivnom ugljenu.
Novi!!: Elektronegativnost i Kripton · Vidi više »
Krom
Krom (Cr) je otkrio 1791.
Novi!!: Elektronegativnost i Krom · Vidi više »
Ksenon
Ksenon su 1898.
Novi!!: Elektronegativnost i Ksenon · Vidi više »
Lantan
Lantan je 1839. godine otkrio Šveđanin Carl Gustaf Mosander.
Novi!!: Elektronegativnost i Lantan · Vidi više »
Lantanoidi
Lantanoidi (ili lantanidi) su skupina od 15 elemenata od lantana do lutecija s atomskim brojevima od 57 do 71 u periodnom sustavu.
Novi!!: Elektronegativnost i Lantanoidi · Vidi više »
Linus Pauling
Linus Carl Pauling (Portland, 28. veljače 1901. – Big Sur, 19. kolovoza 1994.)Nobelova nagrada:, pristupljeno 11.
Novi!!: Elektronegativnost i Linus Pauling · Vidi više »
Litij
kamen) otkrio je Johan Arfwedson 1817. godine, a prvi ga je u elementarnom stanju izolirao William Thomas Brande, elektrolizirajući talinu litijevog oksida 1821. godine.
Novi!!: Elektronegativnost i Litij · Vidi više »
Livermorij
Poznati izotopi livermorija zapravo nemaju dovoljno neutrona da budu stabilni.
Novi!!: Elektronegativnost i Livermorij · Vidi više »
Lorensij
Ime je dobio po nobelovcu E. O. Lawrenceu, izumitelju ciklotrona.
Novi!!: Elektronegativnost i Lorensij · Vidi više »
Lutecij
Srebrnosive je boje i na zraku je relativno stabilan.
Novi!!: Elektronegativnost i Lutecij · Vidi više »
Magnezij
Hrvatski stari naziv za magnezij je gorčik.
Novi!!: Elektronegativnost i Magnezij · Vidi više »
Majtnerij
Element je nazvan u čast austrijske fizičarke Lise Meitner.
Novi!!: Elektronegativnost i Majtnerij · Vidi više »
Mangan
Mangan je kemijski element 7.
Novi!!: Elektronegativnost i Mangan · Vidi više »
Međumolekulske sile
Međumolekulske sile (ili Van der Waalsove sile) su sile elektromagnetske prirode koje djeluju među molekulama neke tvari i atomima plemenitih plinova.
Novi!!: Elektronegativnost i Međumolekulske sile · Vidi više »
Mendelevij
Mendelevij je umjetno dobiven transuranijski element iz skupine aktinida (aktinoida).
Novi!!: Elektronegativnost i Mendelevij · Vidi više »
Molibden
Molibden je srebrnobijeli metal, visokoga tališta, velike čvrstoće, tvrd, dobro toplinske i električne vodljivosti.
Novi!!: Elektronegativnost i Molibden · Vidi više »
Moskovij
Prije nego što je bio otkriven, privremeno ime bilo mu je ununpentij.
Novi!!: Elektronegativnost i Moskovij · Vidi više »
Natrij
Sodik je stari hrvatski naziv za natrij.
Novi!!: Elektronegativnost i Natrij · Vidi više »
Nemetali
Zajedno s metalima i polumetalima, nemetali su kemijska skupina elemenata obilježena po svojstvu ionizacije i spajajućih svojstava.
Novi!!: Elektronegativnost i Nemetali · Vidi više »
Neodimij
Neodimij je 1885. godine otkrio Carl F. Auer von Welsbach (Austrija).
Novi!!: Elektronegativnost i Neodimij · Vidi više »
Neon
Neon su 1898. godine otkrili britanski kemičari Sir William Ramsay i Morris Travers.
Novi!!: Elektronegativnost i Neon · Vidi više »
Neptunij
Ime je dobio po planetu Neptunu.
Novi!!: Elektronegativnost i Neptunij · Vidi više »
Nihonij
Ununtrij je bilo privremeno ime ovog elementa.
Novi!!: Elektronegativnost i Nihonij · Vidi više »
Nikal
Nikal je kemijski element 10.
Novi!!: Elektronegativnost i Nikal · Vidi više »
Niobij
Niobij je metal svijetlosive boje, mekan i kovak.
Novi!!: Elektronegativnost i Niobij · Vidi više »
Nobelij
Ime je dobio po švedskom kemičaru, otkrivaču dinamita i osnivaču Nobelove nagrade Alfredu Nobelu.
Novi!!: Elektronegativnost i Nobelij · Vidi više »
Oganeson
Dobiva se fuzijom: \mathrm+\mathrm\quad\rightarrow\quad\mathrm+ 3\,\mathrm.
Novi!!: Elektronegativnost i Oganeson · Vidi više »
Olovo (element)
Olovo je srebrnoplav do modrikastosiv sjajan metal, na svježem prerezu vrlo sjajan, stajanjem na zraku potamni zbog stvaranja zaštitonoga sloja oksida i karbonata.
Novi!!: Elektronegativnost i Olovo (element) · Vidi više »
Osmij
Osmij je sivomodar, tvrd metal, visokog tališta.
Novi!!: Elektronegativnost i Osmij · Vidi više »
Paladij
Paladij je sjajni, sivobijeli kovki i žilavi metal.
Novi!!: Elektronegativnost i Paladij · Vidi više »
Perioda periodnog sustava
U periodnom sustavu elemenata, elementi su raspoređeni u niz vodoravnih redova (perioda) tako da se istovremeno oni sa sličnim svojstvima nalaze u okomitim kolonama.
Novi!!: Elektronegativnost i Perioda periodnog sustava · Vidi više »
Periodni sustav elemenata
1/12 mase atoma ugljika 12C je danas atomska jedinica mase. Atom vodika je dugo bio atomska jedinica mase. Periodni sustav elemenata je sustavni tablični poredak kemijskih elemenata koji odražava njihovu atomsku građu i sličnost njihovih fizikalnih i kemijskih svojstava.
Novi!!: Elektronegativnost i Periodni sustav elemenata · Vidi više »
Platina
Plemenita kovina.
Novi!!: Elektronegativnost i Platina · Vidi više »
Plemeniti plinovi
Plemeniti plinovi je naziv za kemijske elemente osamnaeste skupine.
Novi!!: Elektronegativnost i Plemeniti plinovi · Vidi više »
Plutonij
Plutonij je srebrno-bijeli metal, koji potamni u dodiru sa zrakom, stvarajući tanki sloj oksida.
Novi!!: Elektronegativnost i Plutonij · Vidi više »
Polarnost
Površinska napetost vode posljedica je polarnosti molekula vode i vodikove veze.
Novi!!: Elektronegativnost i Polarnost · Vidi više »
Polonij
Polonij je radioaktivni polumetal, kojeg su otkrili 1898. godine Marie i Pierre Curie kao sastojak uranijeve rude smolinca - (uraninita; pehblenda), gdje nastaje radioaktivnim raspadom uranija, iz Joahimova u Češkoj.
Novi!!: Elektronegativnost i Polonij · Vidi više »
Praseodimij
Praseodimij je 1885. godine otkrio Carl F. Auer von Welsbach (Austrija).
Novi!!: Elektronegativnost i Praseodimij · Vidi više »
Prometij
Ime Prometij izvedeno je iz imena Prometej (grčki heroj).
Novi!!: Elektronegativnost i Prometij · Vidi više »
Protaktinij
Bez opisa.
Novi!!: Elektronegativnost i Protaktinij · Vidi više »
Raderfordij
Raderfordij (u hrvatskoj literaturi također i pod rutherfordij, neslužbeno u hrvatskom jeziku nazivan kurčatovij, a korišteno je i generičko ime unnilkvadij) dobio je svoje ime po novozelandskom fizičaru Ernestu Rutherfordu.
Novi!!: Elektronegativnost i Raderfordij · Vidi više »
Radij
Radioaktivni je alkalni metal, a nalazi se u sastavu ruda uranija u malim količinama.
Novi!!: Elektronegativnost i Radij · Vidi više »
Radon
Radon je 1900. godine otkrio Friedrich Ernst Dorn (Njemačka).
Novi!!: Elektronegativnost i Radon · Vidi više »
Renij
Renij je jedan od najrjeđih elemenata u prirodi.
Novi!!: Elektronegativnost i Renij · Vidi više »
Robert Mulliken
Robert Sanderson Mulliken (7. lipnja 1896. – 31. listopada 1986.) američki fizičar i kemičar, dobitnik Nobelove nagrade za kemiju 1966.
Novi!!: Elektronegativnost i Robert Mulliken · Vidi više »
Rodij
Ime mu dolazi od grčke riječi rhodon što znači ruža.
Novi!!: Elektronegativnost i Rodij · Vidi više »
Roentgenij
Wilhelm Conrad Röntgen je njemački fizičar po kojemu je ovaj element dobio ime.
Novi!!: Elektronegativnost i Roentgenij · Vidi više »
Rubidij
Mekan je i srebrnobijel metalni element alkalijske skupine.
Novi!!: Elektronegativnost i Rubidij · Vidi više »
Rutenij
Rutenij je tvrd, vatrostalni metal bijelosive boje.
Novi!!: Elektronegativnost i Rutenij · Vidi više »
Samarij
Samarij je 1879. godine otkrio Paul Emile Lecoq de Boisbaudran (Francuska).
Novi!!: Elektronegativnost i Samarij · Vidi više »
Selenij
---- Selenij (poznat i kao selen) je nemetal, srodan sumporu i teluriju.
Novi!!: Elektronegativnost i Selenij · Vidi više »
Siborgij
Siborgij je prethodno nosio ime unnilheksij (Unh).
Novi!!: Elektronegativnost i Siborgij · Vidi više »
Silicij
Silicij (lat. silex.
Novi!!: Elektronegativnost i Silicij · Vidi više »
Skandij
Skandij je srebrnobijeli sjajan, mekan tranzicijski element.
Novi!!: Elektronegativnost i Skandij · Vidi više »
Srebro
Srebro je bilo poznato još antičkim civilizacijama.
Novi!!: Elektronegativnost i Srebro · Vidi više »
Stroncij
Stroncij je mekani, srebrnastobijeli metal, koji na zraku poprima žućkastu boju.
Novi!!: Elektronegativnost i Stroncij · Vidi više »
Sumpor
Sumpor je na sobnoj temperaturi krutina u finom prahu bez mirisa svijetložute boje.
Novi!!: Elektronegativnost i Sumpor · Vidi više »
Talij
Talij je 1861. godine otkrio William Crookes (Engleska).
Novi!!: Elektronegativnost i Talij · Vidi više »
Tantal (element)
To je vrlo tvrdi sivi sjajan metal.
Novi!!: Elektronegativnost i Tantal (element) · Vidi više »
Tehnecij
Tehnecij je srebrnosiv, radioaktivan metal.
Novi!!: Elektronegativnost i Tehnecij · Vidi više »
Telurij
Telurij je tvar srebrnastosive boje, metalnog sjaja.
Novi!!: Elektronegativnost i Telurij · Vidi više »
Tenesin
Halogeni kemijski element otkriven u siječnju 2010.
Novi!!: Elektronegativnost i Tenesin · Vidi više »
Terbij
Terbij je 1843. godine otkrio Carl Gustaf Mosander (Švedska).
Novi!!: Elektronegativnost i Terbij · Vidi više »
Titanij
Jednakovrijedan je naziv titan.
Novi!!: Elektronegativnost i Titanij · Vidi više »
Torij
Torij je radioaktivan kemijski element iz skupine aktinoida, a u prirodi se torij nalazi kao smjesa 12 radioaktivnih izotopa, od kojih je najstabilniji torij-232, s vremenom poluraspada od 1,4 x 1010 godina, dva su srednje dugog vremena poluraspada (torij-229 - 7900 godina i torij-230 - 75400 godina), a svi ostali su kratkoživući izotopi (uključujući i trinaest umjetno dobivenih izotopa).
Novi!!: Elektronegativnost i Torij · Vidi više »
Tulij
Tulij je 1879. godine otkrio Per Teodore Cleve (Švedska).
Novi!!: Elektronegativnost i Tulij · Vidi više »
Ugljik
Od ukupne količine ugljika na Zemlji, 99,8% je vezano u mineralima, uglavnom karbonatima, što i nije čudno ako znamo da su cijeli gorski lanci građeni od vapnenca i dolomita.
Novi!!: Elektronegativnost i Ugljik · Vidi više »
Ugljikova skupina
Ugljikova skupina sadrži elemente 14.
Novi!!: Elektronegativnost i Ugljikova skupina · Vidi više »
Uranij
Uranij (jednakovrijedan naziv uranStjepan Babić, Sanda Ham, Milan Moguš, Hrvatski školski pravopis: usklađen sa zaključcima Vijeća za normu hrvatskoga standardnog jezika, 4. izd., Školska knjiga, Zagreb, mjeseca siječnja 2012., CIP 790248,, str. 153. navodi: "uran i uranij (U)", te str. 152. navodi: "U (znak za uran)") jest srebrno-bijeli metalni kemijski element i pripada skupini aktinida u periodnome sustava elemenata.
Novi!!: Elektronegativnost i Uranij · Vidi više »
Van der Waalsove sile
Magnetsko polje titrajućeg električnog dipola Molekula vode je polarna zbog nejednake raspodjele elektrona. Negativni električni naboj je u sredini (crveni dio), a pozitivni električni naboj je na krajevima (plavi dio) Van der Waalsove sile, slabo privlačne sile između dviju molekula, koje se javljaju zbog interakcije električnih dipola.
Novi!!: Elektronegativnost i Van der Waalsove sile · Vidi više »
Vanadij
Vanadij je čeličnosiv, vrlo tvrd metal otporan na koroziju.
Novi!!: Elektronegativnost i Vanadij · Vidi više »
Vodik
Vodik nema određen položaj u periodnom sustavu.
Novi!!: Elektronegativnost i Vodik · Vidi više »
Volfram
Dobiva se iz rude volframita (volframat željeza i mangana), u obliku sivog praha, koji se grijanjem pod tlakom na temperaturi ispod tališta može pretvoriti u kompaktni rastezljivi metal.
Novi!!: Elektronegativnost i Volfram · Vidi više »
Zemnoalkalijski metali
Zemnoalkalijski metali su elementi 2.
Novi!!: Elektronegativnost i Zemnoalkalijski metali · Vidi više »
Zlato
zlato.
Novi!!: Elektronegativnost i Zlato · Vidi više »
